Trening

Pošto sam proveo ceo dan u sobi, postao sam toliko nervozan da sam poželeo da pojedem svoju ruku. Onda odlučih da izađem napolje i istrčim malo ne bi li se razmrdao i na taj način smirijo i svoje misli.

Otišao sam u školsko dvorište a tamo ni žive duše. Vreme smor.

Dvorište izgleda kao da niko nije živ osim mene. Ja sam jedini čovek preživeli i došao sam u to školsko dvorište nakon trideset godina. Travuljina neka visoka, blato, drveće neko nepoznato.

Grane iznad trkačke staze zaklanjaju prolaz. Od kiše se još savile tako da nije bilo moguće prolaziti normalno. Neko cveće ljubičasto je izraslo po fudbalskom terenu. Ali je visoko nekih metar i po. Nije ono malo cveće. To je odličan teren za pejnt bol sada.

Na donjem placu, ispod terena nalazi se predivna džungla. Betonski teren je potpuno izrovaren korenjem, a koševi više ne postoje. Na donjem placu nalazi se jos i nekoliko velikih gomila plasticnih flaša-zamislite deponiju, pa nekih trideset kvadratnih metara te deponije.

Neko je doneo tegove( što je pozitivno) koji stoje pored penjalica na donjem placu. Tu su četiri šipke sa betonskim tegovima od dvadeset pa do šezdeset kilograma.

Tegovi su pobacani bez nekog reda i svima su dostupni. Pomislio sam kako je ovo dvorište nečija soba koja je veoma neuredna i kako taj neko drži svoje tegove tu i naravno neće da spremi svoju sobu.

Setio sam se sve one dece koja se vozaju u kolicima dok ih majke guraju. I sve one druge dece koja dolaze u to dvorište. Sigurno preko hiljadu ljudi posećuje to dvorište. Još i škola kad radi tu dolaze neki profesori i direktor, pedagozi, psiholozi. I nikome od svih tih ljudi nije prošlo kroz glavu ono što je meni prošlo:
"Zašto ne sredimo ovo sranje od dvorišta".

Razmišljao sam malo o tome dok sam trčao kroz džunglu. Recimo taj direktor je možda pomislio: "Šta ja imam da sređujem dvorište kad će ovi drugi da ga uniste" A meni čudno što i ti drugi uništavaju dvorište. Ne mogu da verujem da su oni takvi ljudi da im se sviđa da provode vreme u tom đubretu i govnima. Kakvi su to ljudi. Nemoguće.

Uglavnom, i ja sam isti kao oni. Proveo sam vreme u tom dvorištu, tačnije, trideset minuta koliko mi je trajao trening. Jebi ga.